Građani u akciji za više odgovornosti i transparentnosti u oblasti zaštite životne sredine – opština Arilje
„Zeleni savet“ u Arilju: Svi za jednim stolom i istim zadatkom – zaštiti životnu sredinu
Radiša Stepanović, zamenik predsednika opštine Arilje i Nataša Milivojević predsednica ekološkog udruženja „Rzav“ iz Arilja govorili su o izazovima u oblasti životne sredine u toj opštini.
Da li lokalna samouprava ima obavezu da radi godišnji izveštaj o stanju životne sredine?
Stepanović: Lokalna samouprava opštine Arilje svake godine šalje izveštaje o radu inspekcijskih službi nadležnom ministarstvu a što se tiče životne sredine sarađujemo sa Agencijom za zaštitu životne sredine. Izvešaji su ohrabrujući ali uvek ima prostora za napredak i opština Arilje se trudi da izađe u susreta potrebama građana. Ono što je primetno to je blagi porast zagađenja vazduha, Arilje nema tako razvijenu industriju ali zato imamo veliki broj individualnih ložišta koja kao energent koriste osim drva i ugalj a u nekom manjem delu i ostatke od tekstila pošto i sami znate da je u Arilju razvijena tekstilna prerada.
Milivojević: Imaju jednu mernu stanicu u centru Arilja koja meri kvalitet vazduha. Mi smo prošle godine u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom dobili merač kvaliteta vazduha. Pokazalo se da su tokom zime bile povišene vrednosti, mi smo ukazali građanima na taj loš kvalitet vazduha i na potrebu da se smanji upotreba korišćenja tih otpada iz tekstilne industrije u individualnim ložištima i da se ukaže i lokalnoj samoupravi da je potrebno da se neke stvari promene. Sad je započet i proces zamene individualnih ložišta.
Stepanović: Lokalna samouprava radi i periodična merenja u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje Užice i mi sprovodimo kvartalna merenja kvalitet vazduha. Na našoj teritoriji tokom godine sprovodimo 56 merenja (četiri kvartala po 14 merenja). Imamo jasnu sliku, za ovaj obuhvat merenja opština izdvaja 400.000 dinara, što nisu mala sredstva, ali su zanemarljiva u odnosu na benefite koje dobijamo jer znamo kakvo je stanje, koji su problemi. Mi smo prvi put u saradnji sa nadležnim ministarstvima, za rudarstvo i energetiku i za zaštitu životne sredine javili se na javni konkurse i dobili smo tri projekta, ugradnja solarnih panela, ugradnja i zamena individualnih ložišta i energetska efikasnost, zamena stolarije, spoljnih omotača, podnih obloga.
Milivojević: Mi nismo imali saradnju sa donosiocima odluka u opštini Arilje prethodnih godina, ta saradnja se popravila u poslednjih godinu i po dana i identifikovanjem problema na teritoriji opštine smo došli do zaključka da je neophodno da zajedno radimo na unapređenju životne sredine. Pokrenuli smo osnivanje „Zelenog saveta“, to smo prepoznali kao dobar mehanizam koji u saradnji sa SKGO i regionalnom Razvojnom agencijom Zlatibor radi na unapređenju informisanja građana, uključivanju građana u procese donošenja odluka, sprovođenju programa i planiranja i predlaganja mera. „Zeleni savet“ će po modelu SKGO činiti kako predstavnici donosioca odluka, inspekcijskih službi, predstavnici civilnog društva, škola, komunalnih preduzeća i svi ostalih relevantnih institucija. Mi smo mala opština i Savet će brojati devet članova. Cilj je identifikacija problema i zajednički rad na podizanju svesti i rad na aktima i dokumentima o zaštiti životne sredine. To će biti savetodavno telo Opštinskog veća i svi takvi dokumenti će proći analizu i razmatranje ovog radnog tela. Na taj način mi ćemo imati mogućnost da bolje informišemo građane o stanju životne sredine u opštini Arilje.
Izgrađena toplana na biomasu, ona kreće sa radom od sledeće grejne sezone.
Stepanović: Na nivou zlatiborskog regiona opština Arilje je jedina koja je ušla u investiciju izgradnje toplane i toplovoda na biomasu ukupne snage oko 2 megavata što je sasvim dovoljno za naše indirektne korisnike, a u drugoj fazi širenja mreže biće obuhvaćena i zajednička stanovanja, tj stambene zgrade. Ovim će u užem gradskom jezgru biti rešen problem zagađenja vazduga zbog broja individualnih ložišta uz sve velike uštede u nabavci energenata. Sama ta toplana će kroz ekonomski benefit, kroz benefit u smislu zaštite životne sredine biti, uz poljoprivrednu proizvodnju i tekstilnu industriju, biti reper za uspeh lokalne samouprave opštine Arilje. Pored postojećih priključaka na Toplanu imamo još između 15 i 20 hiljada kvadrata grejnog prostora koji su „slobodni“, to bi bila ta druga faza proširenja. Opština Arilje 2007. godine od kada je izgrađena GMRS (glavna merna regulaciona stanica) na našoj teritoriji, tj. rukovodstvo opštine došlo je do zaključka da je gasifikacija opštine jedan od primarnih obaveza. Mi smo uradili primarnu mrežu i očekujemo uskoro puštanje u rad i to prvo za industrijske potrošače a nakon toga i za domaćinstva.
Kakav je kvalitet vode u reci Rzav
Milivojević: Mi smo sa našim udruženjem 2020. godine uputili inicijativu SO Arilje i uspeli da izdejstvujemo Odluku o zabrani izrade planskih i urbanističkih dokumenata koje se odnose na izgradnju malih hidroelektrana i u tom trenutku je to bilo 23 lokacije koje su Prostornim planom opštine bile planirane, ali je postojala mogućnost da se i mimo plana mogu graditi i na nekim lokacijama za koje su investitori bili zainteresovani. Ostalo nam je još sedam lokacija koje su već bile u proceduri pre donošenja zabrane i na njih se retroaktivno nije mogla odnositi zabrana, dve su već, na žalost, sagrađene, jedna na Moravici, jedna na Banjici. Tog leta se već desila posledica: poplava u Arilju, urušen je magistralni put Požega – Ivanjica. Sve je to direktno prouzrokovano tom malom hidroelektranom na Moravici ali i hidroelektranom u Ivanjici. Velike količine vode, popustile su ustave, drveće je zapušilo ustave, voda je tražila svoj put i probila ga je preko regionalnog magistralnog puta. Saniranje je na osnovu izveštaja inspekcije bilo na preduzeću Ivanjica putevi što je investitora hidroelektrane oslobodilo odgovornosti. Godinama ukazujemo na činjenicu da se takve hidroelektrane ne mogu graditi na rekama koje su brdsko planinske, one ne mogu da zadrže nanose. Drveće iz šuma uz reku koje se nemilice seče za građu je takođe uzrok za poplave. Mi smo inicirali kad je reka Rzav u pitanju Studiju zaštite koja je završeni i trenutno je „na putu“ prema Ministarstvu zaštite životne sredine, u toku naredne godine bi trebalo da bude sprovedena i javna rasprava o ovom dokumentu. Time bi se dobio status Velikog rezervata prirode Rzav koji će biti povezan sa Rezervatom prirode Uvac, radimo i na dokumentima koji će biti od važnosti za zaštitu i stanište zaštićenih vrsta ptica i životinja na tom području. U prethodnih godinu dana radili smo i hidro biološke analize Velikog Rzava to je obuhvatalo i fizičko hemijske osobine i alge i makro beskičmenjake i vrsta riba. Radili smo i genetiku pastrmke što je vrlo interesantno. Rezultati ovih analiza ukazuju da se prethodnih decenija vršilo jedno neplansko poribljavanje uopšte reka u Srbiji jer u velikom Rzavu imamo vrsta pastrmke i dunavskog i atlanskog i jadranskog tipa, imamo miks genetski ali smo utvrdili da postoji i jedna tip koji je jedinstven za Srbiju. To smo radili sa Prirodno matematičkim fakultetom u Кragujevcu i Institutom za ekologiju i biologiju koji inače radi upravljanje ribolovnim područjima u Srbiji. Prema svim tim rezultatima riblji fond se smanjuje krivolovom. Prirodni lanac u rečnoj zajednici je narušen.
Veliki Rzav je donekle spašen od velike količine otpada, najprimetniji je problem kod sela Močioci, dole nizvodno ima otpada ali samo sporadično kod naseljenih mesta. Moravica ima veliki problem, i to kako mi u Arilju tako i Ivanjica i to sa čvrsti otpadom i jako to ružno deluje, čitav biodiverzitet reke je potpuno narušen, isti je problem i sa rekom Lim koja je međunarodna reka. Mi ćemo u narednom periodu u saradnji sa obe lokalne samouprave, Arilje i Ivanjica, gledati kako da rešimo taj problem. Odlaganje otpada i divlje deponije koje se nalaze uz rečno korito kod Ivanjice su nam najveći problem i kod nas ih ima. Veći vodostaj nosi veliku količinu otpada i to ide ka Čačku.
Da li je bilo inicijativa da se zajednički reše problemi sa Ivanjicom.
Stepanović: Mi smo svakodnevno u kontaktu sa susednom opštinom Ivanjica. Imamo saradnju na svim nivoima, vidan je napredak u radu njihovih službi, njihovog komunalnog preduzeća u saradnji sa našim. Oni su krenuli u niz projekata koji će uticati i na opštinu Arilje. Da i dalje postoje problemi ali na njima se radi. Mi smo prošle jeseni krenuli sa sprovođenjem akcije čišćenja divljih deponija na našoj teritoriji i u tom momentu su očišćene 4 velike divlje deponije. Nakon zime nastavili smo i opredelili značajna sredstva za ove namene i u ovoj godini, to radi naše javno komunalno preduzeće, dobili smo i značajan broj projekata na konkursima Ministarstva zaštite životne sredine. Dobili smo i kante i kontejnera, mi težimo da izmenimo situaciju da se ne ponavljaju te divlje deponije, u dogovoru smo sa JP „Zelen“ da proširimo obuhvat odnošenja smeća sa seoskih područja, u dogovori smo i sa regionalnim komunalnim preduzećem „Duboko“ o nabavci velikih kontejnera za odlaganja tog otpada. Mesne zajednice koje su najudaljenije od grada su i na 30-40 kilometara. Opštinska uprava je u plan nabavki nakon čišćenja pomenutih divljih deponija ubacila nabavku kamera-lovaca koje će imati svoje napajanje. One će biti postavljene i tehnički osposobljene da ne reaguju na divlje životinja ali da ipak reaguju na prisustvo neodgovornih počinioca (visina obuhvata signala). To je uglavnom lokalno stanovništvo iz tih mesnih zajednica. Ne postoji drugačiji način da dokažete da je neko to uradio bez da ga zateknete i snimite na delu, pa čak i tu sa fotografijama ulazi se u zakonsku problematiku, da li postoji osnov, zakonsko pravo da se fotografiše ili snima ako niste lice koje može da ga identifikuje. Ove kamere su odobrene od strane resornih ministarstava i ja se nadam da će ovo pre svega preventivno delovati na stanovništvo da neće biti potrebe za sankcijama. Mi sa školama radimo i akcije za podizanje svesti kod dece o važnosti očuvanja životne sredine.
Milivojević: Veoma je bitna međusektorska saradnja za rešavanje problema i izazova kada je u pitanju očuvanje životne sredine. Poslednjih par meseci radimo projekat sa Beogradskom otvorenom školom, uz pomoć EU, koji se odnosi na učešće građana u donošenju odluka na nivou lokalnih samouprava. Nepoznavanje procedura donošenja odluka u lokalnim samoupravama od strane građana je već decenijama očigledan, nedostatak informacija, nezainteresovanost građana takođe. Zajedno sa lokalnom samoupravom smo napravili anketu za građane koliko su zainteresovani, koliko posećuju sajt opštine koji je prilično netransparentan i nepregledan. Potrebno je da se prvo sajt sredi i ažurira i to je sad u planu do oktobra ove godine. Trebalo bi da kada je u pitanju zaštita životne sredine bude posebna stranica to sa svim odlukama, aktima i informacijama za građane. Informacije će se deliti i po društvenim mrežama. Nama je cilj da se građani zainteresuju, da se pojave na javnim uvidima nekih dokumenata, da se ne donose odluke a da se građani ne konsultuju po pitanju nekih važnih odluka koje su u zajedničkom interesu.
Na teritoriji opštine Požega gradiće se Regionalni centar za vodne usluge. Opština Arilje će biti jedna od opština koje će biti priključene na taj sistem za regulaciju otpadnih voda.
Šta je obaveza opštine Arilje kada je to u pitanju?
Stepanović: Regionalno preduzeće za prečišćavanje otpadnih voda je odlična ideja za četiri opštine i grad Užice (Ivanjica, Arilje, Kosjerić, Požega i Užice). Preduzeće „Skrapež vode“ je osnovano u aprilu ove godine i užurbano se radi i na dokumentaciji za izgradnju. Naša obaveza je su bele odluke Veća i Skupštine, završena je javna nabavka za izmenu prostornog plana, planovi detaljne regulacije, završena su i geološka ispitivanja. Mi kao lokalna samouprava smo bili nosioci projekata kao što je Exchange 5 iz kojeg smo iskoristili sva mapiranja kanalizacione mreže koja će biti deo mreže ovog novog preduzeća. Sve ovo lokalne samouprave su suosnivači u jednakom delu od 20 posto. Za par godina ovo preduzeće će početi sa radom i bar kad su otpadne vode u pitanju tu više nećemo imati problema sa prečišćavanjem. U okviru projekta predviđeni su i kolektori na postrojenje ali i proširenje kanalizacione mreže u skoro svim lokalnim samoupravama. Izgradnja ovog regionalnog centra što je i za očuvanje biodiverziteta lokalnih reka.