Dobrodošli
Dobrodošli na zvaničan sajt Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju
Evropske integracije
Većinski iskazano opredeljenje građana Srbije za pristupanje Evropskoj uniji i okolnost da lokalne samouprave direktno implementiraju najveći deo evropskog zakonodavstva, ključni su razlozi zbog kojih se Užički centar za ljudska prava i demokratiju opredelio za realizaciju projekta “Zlatiborski okrug na putu ka Evropskoj Uniji“.
Promocija vrednosti na kojima počiva Evropska unija i podizanje kapaciteta lokalnih vlasti i institucija, medija, nevladinog i biznis sektora sa prostora Zlatiborskog okruga za preuzimanje odgovornosti u procesu evropskih integracija, osnovni su projektni ciljevi.
Javno zagovaranje
Osnovne konvencije Medjunarodne organizacije rada (MOR)
Osam Konvencija MOR-a su identifikovane od strane Upravnog tela MOR-a kao osnovna prava ljudi na poslu, bez obzira na nivo razvoja pojedinih zemalja članica. Ova prava su preduslov za sva druga jer ona obezbedjuju nesmetano zalaganje za unapredjenje individualnih i kolektivnih uslova rada.
Sloboda udruživanja
- Sloboda udruživanja i zaštita prava na organizovanje – Konvencija 87, 1948
- Pravo na organizovanje i Kolektivnog pregovaranje – Konvencija 98, 1949
Ukidanje prinudnog rada
- Prisilni rad – Konvencija 29, 1930
- Ukidanje prinudnog rada – Konvencija 105, 1957
Jednakost
- Diskriminacija (zapošljavanje i zanimanje) Konvencija 111, 1958
- Jednaka naknada – Konvencija 110, 1951
Eliminisanje rada dece
- Minimumalni uzrast – Konvecija 138, 1973
- Najgori oblici rada dece – Konvencija 182, 1999
U maju 1995, nakon 75. godišnjice MOR-a i diskusije na Svetskom samitu o socijalnom razvoju, kampanja za ratifikaciju ovih konvencija je pokrenuta od strane generalnog direktora MOR-a.
Projekat Socijalna pravda u Srbiji – 8 standarda rada, koji se realizuje tokom 2009 i 2010 na teritoriji Užica, Loznice, Valjeva, Pirota, Prokuplja i Knjaževca ima za cilj poboljšanje ekonomske sigurnosti i radnih uslova zaposlenih u Srbiji kroz implementaciju 8 standarda rada Međunarodne organizacije rada.
Socijalna inkluzija
Socijalna (društvena) uključenost definiše se kao proces koji omogućava da oni koji su u riziku od siromaštva i društvene isključenosti dobiju mogućnost i sredstva koja su potrebna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda i blagostanja koji se smatraju normalnim u društvu u kojem žive. Društvena uključenost osigurava veće učešće građana u donošenju odluka što utiče na njihove živote i ostvarenje osnovnih prava.
Socijalna (društvena) isključenost je na nivou zemalja članica EU, definisana kao proces kojim su određeni pojedinci gurnuti na ivicu društva i sprečeni u punom učestvovanju u društvu zbog svog siromaštva ili nedostatka osnovnih znanja i mogućnosti za doživotno učenje, ili kao rezultat diskriminacije. Ovakve pojave, pojedinca ili grupe stanovništva udaljavaju od mogućnosti za zaposlenje, ostvarivanje prihoda i mogućnosti obrazovanja, kao i od društvenih mreža i aktivnosti u zajednici. Ovakvi pojedinci imaju malo pristupa institucijama, organima vlasti i procesima donošenja odluka što utiče na njihov pojačan osećaj nemoći i nemogućnosti da utiču na sopstveni život.
U periodu od decembra 2009. godine do decembra 2010. godine realizuje se projekat Socijalna inkluzija u praksi. Projektom će biti obuhvaćeni sledeći gradovi i opštine Užice, Čačak, Gornji Milanovac, Bor, Zaječar, Pirot, Prokuplje, Brus i Blace.Partner na projektu je Toplički centar za demokratiju i ljudska prava.
Projekat će shodno Strategiji za smanjenje siromaštva u Srbiji doprineti poboljšanju kvaliteta života marginalizovanih grupa na lokalnom nivou, poštovanjem ljudskih prava i društvenom uključenošću u okviru postojećih institucionalnih okvira.
Javne nabavke
Pravo građana da učestvuju u procesima definisanja lokalnih politika i odlučivanja jedan je od osnovnih standarda definisanih u Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi iz 1985. godine, koju je, septembra 2007. godine, ratifikovala Skupština Srbije. U preambuli najvažnijeg evropskog dokumenta u oblasti lokalne samouprave naglašeno je da „je pravo građana da učestvuju u vođenju javnih poslova demokratski princip koji važi u svim zemljama članicama Saveta Evrope“ i da „je najneposrednije ostvaranje ovog prava moguće upravo na lokalnom nivou“.
Od koncepta definisanja budžetskih prioriteta i načina na koji se oni ostvaruju, ključno zavisi kvalitet života građana u lokalnim zajednicama. Iskustvo nas uči da se kroz opštinski budžet jasno prelamaju interesi svih značajnih političkih aktera, pre svega političkih stranaka, ali i da veoma često bivaju zapostavljene potrebe građana koji, po pravilu, ne učestvuju u njegovom definisanju.
Nizak nivo učešća građana i organizacija građanskog društva u celokupnom budžetskom procesu, nedostatak ozbiljnih građanskih inicijativa u ovoj oblasti i njihovo ignorisanje od strane donoslilaca političkih odluka tamo gde ih ima, izostanak građanskog nadzora u fazi trošenja budžetskih sredstava, lokalni budžeti koji u nedovoljnoj meri oslikavaju realne potrebe građana, korupcija koja je logična posledica izostanka ozbiljne kontrole, ključni su izazovi zbog kojih je 2005. godine formirana Koalicija za nadzor javnih finansija.
U saradnji sa Topličkim centrom za demokratiju i ljudska prava, Pirgosom iz Pirota i Timočkim klubom iz Knjaževca tokom 2009 i 2010 godine realizuje se projekat Građanski nadzor javnih nabavki.
Više detalja o projektu i aktivnostima Koalicije za nadzor javnih finansija možete videti na sajtu www.nadzor.org.rs
Prekogranična saradnja
Zemlje Evropske unije su posvećene razvoju prekogranične regionalne saradnje posebno od momenta kada je 90-ih godina promovisan princip „Evropa bez granica“.
Vinsent Dežer, šef Delegacije Evropske Unije u Srbiji,se tokom posete Užicu u oktobru 2009 godine susreo sa predstavnicima Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju a na a pres-konferenciji održanoj u prostorijama ZTS-a, gospodin Dežer je naglasio značaj projekata prekogranične saradnje, čiji je cilj poboljšanje znanja i podsticanje razumevanja i tolerancije u međususedskim regionima.
Tokom 2009 i 2010 godine realizuje se projekat „Reka Drina granica koja gradi evropske regione“. U martu mesecu na Tari je realizovan I seminar o Pojmu, značaju i ciljevima prekogranične saradnje. Seminaru su prisustvovali predstavnici lokalnih vlasti, državnih institucija, lokalnog biznis i nevladinog sektora i lokalni mediji iz Užica i Višegrada.
Krajem aprila biće održan II seminar – održiva regionalna partnerstva.
Podrška zapošljavanju mladih u Zlatiborskom okrugu
U periodu od jula 2009. godine do februara 2010 godine uspešno je realizovan projekat Podrška zapošljavanju mladih u Zlatiborskom okrugu. Obuke za mlade nezaposlene do 30 godina iz grada Užica, opština Kosjerić, Arilje, Bajina Bašta, Čajetina i Požega prošlo je 48 polaznika. Obrađene su teme koje će biti od značaja da se mladi osnaže, iniciraju i uključe u formiranje lokalnih saveta za zapošljavanje.
Građani u akciji protiv mobinga
Užički centar za ljudska prava i demokratiju je tokom 2009. godine realizovao projekat Građani u akciji protiv mobinga u partnerstvu sa UG Felicitas iz Beograda.
Saradnici na projektu su: Udruženje građana Duga – Ada, Centar za Demokratske Aktivnosti Lebane, Edukativni centar – Kruševac, Građanska čitaonica Pirgos – Pirot, Udruženje građana Aurora Bor.
Dugoročni cilj čitavog procesa je prbližavanju i primeni EU standarda u oblasti radnog i socijalnog prava na teritoriji Srbije.
Mobing je psihički teror, neprijateljski ili neetički vid komunikacije koji potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji i koji se ne može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano ponavljaju.
Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, sadrži klevetvu, uvredu, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije posebno naznačen kao kazneno delo.
Tokom realizacije projekta iz Kancelarije predsednice Skupštine Republike Srbije dobijena je pismena garancija da će se Zakon o mobingu naći u skupštinskoj proceduri tokom prolećnog zasedanja 2010. godine
